|
•Za muku i cemer proteranih srpskih porodica sa Kosova i Metohije, smestenih u izbeglickim kampovima u Kraljevu, culo se cak i do Amerike, a jos brze je stigla u otadzbinu donacija 1.400 Srba, koji su svoj nesebican dar poslali preko svojih predstavnica Ljubinke Rakonjac i Vere Vranic i time novcano pomogli oko 250 najugrozenijih stradalnika.
•Videli smo na Televiziji izbeglicke kampove ali nismo znali da cemo se, kada stignemo na lice mesta suociti sa ovakvom bedom i uzasom, mi cemo preneti nase bolne utiske Srbima u Americi i otvoreno im reci da upravo prognanicima sa Kosmeta moramo sto hitnije obezbediti trajniju i obimniju pomoc, istakle su predstavnice Kola srpskih sestara iz Cikaga, nakom posete centrima u Vitanovcu i Ratini.
•Iz Kraljeva na daleki put donatorke Ljubinku Rakonjac i Veru Vranic, ispratile su reci zahvalnosti koje je u ime svih izgovorila izbeglica Gordana Aleksic: "Cak i da nismo dobili nista, bili bismo zahvalni ovim divnim zenama koje su presle hiljade kilometara da nas posete i vide, da nas ohrabre, jer to nisu ucinili mnogi koji su tako blizu, a take daleko od nas..."
|
TRAGOM REPORTAZE U "OKU": KOLO SRPSKIH SESTARA IZ AMERIKE URUCILO NOVCANU POMOC PROGNANICIMA SA KOSMETA
|
|
|
|
Veliko je srce nasih ljudi u dijaspori, vece od svih razdaljina i svih barijera kojima je Srbija godinama okruzena. Ta vecita zelja da se pomogne svome narodu, izmucenom brojnim ratovima i nebrojenim egzodusima nikada nije izostala, bez obzira na silnu razdaljinu, pa cak ni onda kada se moralo preci i nekoliko desetina hiljada kilometera da bi se pomoc urucila.
To su ponovo pokazale i Ljubinka Ljuba Rakonjac i Vera Vranic, pripadnice Kola srpskih sestara iz Cikaga koje su nedavno dosle u Srbiju, tragom potresne reportaze objavljene u nasem listu o bednom zivotu prognanih Srba sa Kosova i Metohije a danas smestenih po selima u okolini Kraljeva, i posetile te stradalnike urucivsi im materijalnu pomoc.
- Rec je o novcanim donacijama od 1.400 Srba iz Cikaga koje su tri nasa sestrinstva prikupljala u protekle dve godine. - objasnjava gospoda Vera Vranic - Svako je odvojio od sebe i dao onoliko koliko je mogao, a nas dve smo samo njihovi predstavnici koji imaju obavezu da uruce nekoliko hiljada dolara pomoci onima kojima je zaista i najpotrbnija. Tragom teksta u "OKU" listu kojeg citamo u Americi, saznali smo da je to Kraljevo - grad sa najvecim brojem izbeglih Srba sa Kosmeta i mesto gde ovi ljudi nazalost je-dva prezivljavaju - polako govori ova dobrotvorka rodena u SAD, pa poneku zaboravljenu srpsku rec zameni engleskom.
Prednost deci i invalidima
- Moji roditelji su dosli iz Like. Otac je u Ameriku doputovao 1906., a majka 1910. godine. Rodena sam u Sauntbentu, drzava Indijana gde nas je bilo jedanaestoro u porodici. Tamo sam se i udala za naseg coveka koji je po zavrsetku Drugog svetskog rata, u onom talasu politickih emigranata izbegao iz Bosne. Potom smo nas dvoje presli da zivimo u Cikago, gde sam rodila Mariju. A srpski sam dobro naucila, jer nasi ljudi u Americi nikada nisu prestajali da ga govore, kao sto uostalom nikada nisu prestajali ni da neguju svoje obicaje i svoju veru - price Vera Vranic nasem reporteru koja je u penziji vec nekoliko godina posle citavog radnog veka provedenog na telefonskim centralama, najpre u jednoj hemijskoj kompaniji, a potom u bolnici gde je radila i Ljubinka Rakonjac.
- U Jugoslaviji sam poslednji put bila 1990. godine kada sam u Grahovo dovela kcerku Mariju sa familijom, da bi videla gde joj je deda roden. - s ponosom istice dobrotvorka iz Cikaga.
|
